Skip to content

Interviews and texts

http://www.politickiforum.org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_teksta&id=935

Tribina Centra za demokratiju i fondacije Fridrih Ebert

“DRUŠTVO I DRŽAVA PROTIV NASILJA” (22.10.2010.)

DUŠAN ZLOKOLICA: Ovu sadašnju atmosferu i situaciju koju imamo treba maksimalno iskoristiti da kao društvo izađemo na kraj sa onim što se dešava.

Ni posle godinu dana od ubistva Brisa Tatona stanje u našem društvu je isto, procesi protiv počinilaca nasilja su nezavršeni, nezavršena je i neusvojena strategija za borbu protiv nasilja.

Najpre bih želeo da se zahvalim Centru za demokratiju i Fridrih Ebert fondaciji za organizovanje ove tribine. Mislim da je jako bitno da se posebno u ovom periodu govori o ovim temama. 

Dolazim iz organizacije koja se zove “Evropa nema alternativu”. Pre godinu dana “Evropa nema alternativu” je učestvovala u jednoj organizaciji koja se zove “Koalicija mladih protiv nasilja”, koja je nastala upravo u periodu kad je prethodni “prajd” zabranjen, tj. nije održan.

Nažalost, zvezda našeg delovanja bio je jedan veliki protest koji se desio na ulicama Beograda pre tačno godinu dana, koji je brojao preko 10.000 ljudi. Fokus tog protesta je bila borba protiv nasilja izazvana revoltom zbog smrti jednog francuskog državljanina, Brisa Tatona. Neke stvari su godinu dana kasnije iste, neke stvari su godinu dana kasnije drugačije.

Šta je isto? Isto je stanje u društvu. Ista je činjenica da su procesi protiv počinilaca nasilja nezavršeni. Činjenica da se procesi, evo uzećemo najočigledniji primer, proces protiv osumnjičenih za napad na Brisa Tatona je nešto što se konstantno odlaže. Lazar i ja smo imali jednu nesrećnu priliku da upoznamo Tatonove roditelje, koji su se pojavili u Beogradu upravo onog dana kad su im rekli da je suđenje odloženo. Znači, ti ljudi o svom trošku dolaze u Beograd, ti ljudi o svom trošku dolaze na suđenje i onda im se kaže, tek kad dođu u Beograd, da je suđenje odloženo. Postavlja se pitanje da li je cilj toga gubljenje interesovanja, da li je cilj toga produženje suđenja i zastrašivanja svedoka.

Šta je isto? Isto je što je nezavršena i neusvojena strategija za borbu protiv nasilja, što se o tome priča toliko da se to pomenulo danas. Mi nemamo nijedan korak koji je onako jasan da će se nastaviti ili da će se ta strategija završiti i da će biti usvojena. 

Šta je drugačije? Drugačija je činjenica da je politička atmosfera danas u Srbiji takva da je omogućena “Parada ponosa”, da je 5.000 policajaca čuvalo paradu, da je ona održana. Različito je da nije na smrt prebijen francuski državljanin, nego je polomljen ceo grad.

Drugačija je činjenica da je politička atmosfera danas u Srbiji takva da je omogućena “Parada ponosa”, da je 5.000 policajaca čuvalo paradu, da je ona održana. Različito je da nije na smrt prebijen francuski državljanin, nego je polomljen ceo grad. Šta se zapravo desilo? Desilo se to da je jedna grupa ljudi odlučila da se ne slaže sa nečim što se dešava, odlučila je prosto da zabrani nešto što je garant demokratije, desilo se da nasilje na ulicama Beograda, koje je, kao što smo čuli, deo jedne političke borbe. Slažem se sa tim, to je tačno, to jeste deo jedne političke borbe, ali postavljam pitanje zašto je hapšenje nasilnika politička odluka? Zašto je morala da padne prva krv policajaca, prvo je morala da padne krv policajaca na ulice Beograda, da bi se odlučilo da se hapse nasilnici? Zašto su policajci stajali dok je jurila trola na njih i tek kasnije, kad su pogođeni policajci prvim kamenicama, tek tad su ljudi odlučili da se oni hapse?

Tu se negde nastavlja i pitanje koje moram da ponovim, pitanje koje je postavio gospodin Dragišić, ko stoji politički, ko politički stoji iza tih nasilnika, a to nije ništa drugačije nego ono pitanje koje izgleda da jedini gospodin Dereta ponavlja stalno, a to je ko stoji iza ubistva Zorana Đinđića politički? To je isto pitanje. To je pitanje na koje nije odgovoreno. Mi se stalno vraćamo na neke stvari koje su neodgovorene u prošlosti, koje nismo završili u prošlosti, stalno ih ne završavamo, nego samo na neki način zataškavamo time što ćemo da odlučimo da napravimo neku kampanju ili ćemo da obavestimo ljude kako, eto, to nije Srbija. Ovo je samo deo oko političkih pitanja. Hajde da se okrenemo ka nekim stvarima koje su praktične prirode.

Zašto je “Građansko obrazovanje” neuspeli projekat? Zato što profesori “Građanskog obrazovanja” svojim učenicima govore otprilike istu, ako ne i goru priču nego oni iz “Veronauke” na temu “Parade ponosa”.

Biću kratak. Da se okrenemo stvarima kao što su obrazovanje i kultura, na primer. Dve stvari koje su jako bitne za upravo ovu atmosferu o kojoj govorimo, atmosferu u kojoj se dozvoljava i u kojoj je moguće da se ta količina mladih ljudi upusti u tu vrstu političke borbe. Ako je u pitanju obrazovanje, da postavimo pitanje šta je sa “Građanskim obrazovanjem”. Zašto je država ispustila taj projekat? Zašto je taj projekat sad, možemo da kažemo, bez problema nakon 10. 10. jedan neuspeli projekat. Zašto neuspeli projekat? Zato što profesori “Građanskog obrazovanja” svojim učenicima govore otprilike istu ako ne i goru priču nego oni iz “Veronauke” na temu “Parade ponosa”.

Postavlja se pitanje kulture. Imamo, na primer, evo 2010. godina, a ako pogledate malo pažljivije bilborde po ulicama Beograda i uopšte po ulicama gradova u Srbiji, možete videti da je na primer 2010. godina iz ugla našeg Ministarstva kulture godina knjige. U godini knjige ne radi Narodna biblioteka, tj. radi ali radi u podrumima nekim i nije završena. Da li Ministarstvo kulture može da odgovori zašto, evo, na primer ja kao istoričar umetnosti treba da se oduševim kad “Cepter” otvori muzej, zato što ne radi nijedan muzej u Beogradu. 

Tim mladim ljudima treba dati alternativu, u životnom smislu, i poslati im realnu poruku kako da razmisle o tome šta zapravo oni rade, ne šta rade drugim ljudima, nego šta rade sebi.


Ono gde treba obratiti pažnju je upravo u tim nekim potezima koji će dati alternativu tim mladim ljudima na neki način, alternativu u životnom smislu i treba razmisliti, naravno, na koji način im poslati realnu poruku kako da razmisle o tome šta zapravo oni rade, ne time šta rade drugim ljudima, nego šta rade sebi. Zatvaranje njih u zatvore na duge zatvorske kazne, itd, uopšte nije rešenje. Zašto, na primer, ne dati ideju da se zabrani onima koji su osumnjičeni ili optuženi za nasilno ponašanje, da se zabrani zapošljavanje na bilo kakvim radnim mestima koje podrazumeva rad sa ljudima, na primer. 

Ovom prilikom želim zaista da pozovem sve nevladine organizacije, državu, javne ličnosti, ljude iz politike, organizacije građanskog društva i sve građane da stanu iza jedne kampanje koja je počela u Srbiji i koja se zove “Neću da mrzim”. Front je danas mnogo širi nego što je bio prošle godine, a atmosfera je mnogo drugačija nego što je bila prošle godine. Mi danas imamo ljude koji mogu mnogo jasnije da se identifikuju sa atmosferom – nemoj da lomiš moj grad, ili – ja ne lomim svoj grad, nego što je bilo prošle godine. Mislim da treba iskoristiti maksimalno ovu sadašnju atmosferu i situaciju koju imamo da zaista, kao društvo, izađemo na kraj sa onim što se dešava. Hvala.

Dušan Zlokolica

http://www.mojaevropa.rs/aktuelnosti/intervju-meseca/

Intervju meseca

Dušan Zlokolica, predstavnik Koalicije mladih protiv nasilja

Koalicija mladih protiv nasilja?

Koalicija mladih protiv nasilja nastala je u periodu porasta nasilja u Srbiji i niza napada na strane državljane na ulicama Beograda. Naše organizovanje je bila reakcija na ove tragične događaje koji su svojom učestalošću, zajedno sa atmosferom straha napravljenom oko otkazivanja Parade ponosa, počeli da unose jedan opšti osećaj nesigurnosti među građane i građanke Beograda i urušavaju ugled Srbije u svetu. Naša reakcija je bila javna osuda i proglas, posvećen svim građanima i građankama naše zemlje a posebno njenim liderima i javnim ličnostima da zajedno kažemo jasno i odlučno NE nasilju.

Koalicija mladih protiv nasilja okuplja omladine najznačajnijih proevropskih političkih partija u zemlji, Demokratsku omladinu, Socijaldemokratsku omladinu, Mlade Liberalno demokratske partije i Omladinu Lige socijaldemokrata vojvodine, i niz nevladinih organizacija među kojima su pokret Evropa nema alternativu, Beogradska omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Gej strejt alijansa. Koalicija ima i svoju Facebook stranu i blog, http://mladiprotivnasilja.wordpress.co, na kojima objavljuje i najavljuje svoje akcije.

Nasilje u Srbiji?

Nasilje u Srbiji je dugi niz godina promovisano kao prihvatljivi ili neophodni oblik opstanka, i ličnog i nacionalnog. Predstavljeno je kao vrednost našeg naroda i često se veličalo putem popularne turbo folk – dizelaške kulture tokom devedesetih godina prošlog veka. To je na žalost bio dovoljno dug period da formira način razmišljanja čitavog niza generacija koje učestvuju danas u formiranju opšte atmosphere u našem društvu. To je jedan oblik nasleđa sa kojim se mi danas suočavamo, period u kome su atmosferom rata, izolacije i šovinizma oblikovani sistemi vrednosti koje mi danas pokušavamo da promenimo i približimo društvu slobodnih zemalja. Nasilje je takođe i pogrešan odgovor na nesigurnost i nedostatak perspektive među mladim ljudima. Naša misija je da pokažemo mladima alternativu i da ukažemo na šanse koje postoje i koje im se nude. Te šanse leže upravo u što većem otvaranju ka svetu i evropskim integracijama.

Evropa i nasilje?

Evropska unija je sama po sebi mirnodopski projekat, utemeljena je na principima slobode, tolerancije i različitosti. Ono što je značajno reći za Evropu jeste da ona svojom formom proširuje svest građana. Evropa nudi perspektivu mladim ljudima u kojoj nema mesta za nasilje, nudi šanse koje motivišu na obrazovanje i lični napredak. Mislim da je veliki korak napred to što je Srbija došla na belu Šengen listu, šansa da mladi putuju, posete i obrazuju se u zemljama Evrope je jedna od najznačajnijih stavki za napredak u suzbijanju uzroka nasilja.

Kako uticati/utičete na smanjenje nasilja u Srbiji?

Na žalost do sada smo se bavili posledicama nasilja a ne uzrocima. Primera je bezbroj, skoro je podignuta optužnica protiv osumnjičenih za ubistvo Brisa Tatona a u istom periodu u Boru u diskoteci je prebijem petnaestogodišnjak u dva sata ujutru. Ovaj primer govori da akcija policije i tužilaštva nije dovoljna, problem nasilja je mnogo širi i njegovo rešenje leži u svim porama društva a najviše u sistemu vrednosti.

Da bi smo stali na put ovom neprekinutom nizu nasilja fokus naše dugoročne borbe moraju biti upravo uzroci nasilja.

Koalicija mladih protiv nasilja organizovala je javni skup sa parolom „STOP NASILJU“ koji je, na žalost, imao i komemorativnu ulogu nakon smrti stradalog francuskog državljanina Brisa Tatona. Šetnja protiv nasilja je jasno pokazala većinski stav građana i građanki Srbije o prethodnim događajima, preko 10 000 učesnika poslalo je jasnu poruku ostatku zemlje i svetu, da je Srbija zemlja protiv nasilja, pokazano je pravo lice Srbije.

13. novembra 2009. godine organizovali smo tribinu u Novom Sadu pod nazivom „Nacionalizam i šovinizam kao uzroci nasilja“. Tribina je imala za cilj da analizira i locira ove fenomene u društvu, zaključak je bio da se nacionalizam i šovinizam kao uzroci nasilja nalaze u raznim sferama društva i odatle utiču na formiranje svesti mladih, to su oblasti poput obrazovanja, kulture, medija, sistema vrednosti itd.

Naša ideja je da konstruktivno utičemo na razvoj obrazovne i kulturne politike u zemlji i ponudimo realan model resornom ministarstvu pomoću kog bi ono moglo da napravi korak ka otklanjanju uzroka nasilja iz ovih segmenata društva. Na taj način se koalicija izdvaja od svih ostalih koji se bave ovim problemom, mi želimo da partnerskim pristupom obezbedimo realan napredak koji dogoročno može da reši ovaj društveni problem. Naravno ovo mora biti propraćeno i paralelnim, sinhronizovanim i efikasnim radom policije i tužilaštva koji moraju da pokažu da se država ne povlači pred nasiljem i da počinioci i organizatori nasilja u Srbiji neće proći nekažnjeno.

Da li se i nenasilje može pisati ćirilicom?

Nenasilje se može pisati ćirilicom ali se mora pisati i svim ostalim pismima. Pluralizam i različitosti predstavljaju osnovu politike nenasilja.

Koliko organizacije u Srbiji sarađuju kada su u pitanju zajednički ciljevi kao što je vaš?

Najveća prednost Koalicije mladih protiv nasilja je širok spektar ljudi i političkih i nevladinih organizacija koje okuplja, i njen kapacitet da sarađuje sa svim organizacijama koje se bave promocijom nenasilja, suzbijanjem uzroka nasilja, promocijom evropskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava. Pored redovnih članica, koalicija radi uz podršku Gradjanskih inicijativa, Inicijativa mladih za ljudska prava, Evropskog pokreta u Srbiji i mnogih drugih omladinskih organizacija.

Uloga/podrška države?

Podrška države kada je u pitanju borba protiv nasilja je neophodna, koliko u izjavama političara toliko i u delima. Uloga države je nezamenljiva. Državni i politički vrh mora da pokaže spremnost i hrabrost da izvrši pojedine promene u sistemu. Te promene bi trebalo da nađu mesto u obrazovanju, kulturi, medijima, kako bi se ljudi u borbi protiv nasilja osećali udobnije nego danas kada pojedine vrednosti pomalo lebde u vazduhu. Rad Koalicije mladih protiv nasilja je prepoznat u javnosti, država je svesna bitnosti ovog pitanja i ja verujem da uz pomoć nevladinog sektora može daleko brže i funkcionalnije da se bori sa ovim problemom.

Pet ključnih reči koje su nas približile ili će nas približiti EU?
1. lustracija

2. obrazovanje

3. saradnja između državnog aparata i nevladinih organizacija

4. jasna državna politika

5. saradnja sa državnim aparatom

Pet ključnih reči koje su nas udaljile ili će nas udaljiti od EU?
1. šovinizam

2. klerikalizacija društva

3. korupcija

4. nejasna državna politika

5. izostanak lustracije

Planovi za budućnost?

Koalicija mladih protiv nasilja planira da pokrene jednu široku kampanju koja će sadržati razne aktivnosti u službi promocije nenasilja. Ova kampanja će najpre motivisati sve građane građanke srbije da osude nasilje i da prepoznaju i otklanjaju njegove uzroke u svojim zajednicama. Jedan od ključnih elemenata kampanje je i motivacija svih javnih ličnosti a posebno političara i državnih funkcionera da u svom javnom delovanju promovišu nenasilje i vrednosti nenasilja.

Cilj Koalicije mladih protiv nasilja je da decentralizuje borbu protiv nasilja. Naši planovi koliko su vezani za Beograd vezani su i za ostale gradove i manja mesta po Srbiji. Problem nasilja se ne sme tretirati samo iz jednog ugla, njemu treba prići na razne načine, svaka sredina je specifična, jedino razumevanjem potreba mladih u različitim delovima zemlje možemo doći do bržeg i temeljitijeg rešenja. Upravo zbog toga ovaj projekat zahteva dosta rada i kreativnosti, u ovaj projekat će biti uključen veliki broj mladih širom zemlje.

Beograd, 25.01.2010.

Leave a Comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: